KRANIJALNI NERVI PDF

Anda di halaman 1dari 14 Cari di dalam dokumen Lutajui ivac: moan prijatelj za borbu protiv stresa i ouvanja vaeg zdravlja Svima je poznato da ivci koji izlaze iz kraljenice utjeu na motoriku udova, reproduktivne probavne i sline funkcije, no malo tko je upoznat s funkcijama kranijalnih ivaca koji imaju veliki utjecaj na ouvanje zdravlja uma i tijela. Kranijalni ivci su skupina motorikih i senzornih nervnih vlakana koji upravljaju funkcijama i pokretima lica, glave, usta, vrata, jezika i oiju, smanjuju broj otkucaja srca, regulira gutanje i omoguava disanje regulacijom otvaranja grkljana. Kranijalni ivci su svoje ime dobili zahvaljujui injenici da ne pripadaju ivcima koji izlaze iz lene modine ve izlaze direktno iz mozga i prostiru se kroz 12 parova u nae tijelo. Oni se u anatomiji oznaavaju s rimskim brojevima od I do XII. Kranijalni ivci, najvaniji od njih je kranijalni ivac broj X ili lutajui ivac koji se u anatomiji naziva nervus vagus.

Author:Maukinos Nak
Country:Nigeria
Language:English (Spanish)
Genre:Environment
Published (Last):6 November 2006
Pages:113
PDF File Size:18.79 Mb
ePub File Size:8.17 Mb
ISBN:228-7-65496-725-1
Downloads:9184
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Daisida



Mozak predstavlja proirenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz: prednjeg velikog mozga, meumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produene modine. Ljudski mozak se esto naziva biolokim kompjuterom ili biokompjuterom. Poreenje ljudskog mozga sa kompjuterom daje neku predstavu koliko je sloeno funkcionisanje mozga, no to je samo donele tano.

Pre svega, na mozak moe da barata sa vie informacija nego kompjuter i moe da koristi podatke na mnogo vie naina od kompjutera. Nijedan kompjuter ne moe da misli, niti da donosi zakljuke, kao ni da poseduje emocije. Iako komjuter moe da izvodi nezamislive matematike operacije, ipak ne moe da dizajnira automobile, spejs - atlove ili nebodere, ne moe da pie poeziju ili da reira filmove.

Ljudski mozak je meko, roze - sivo tkivo, koje po formi i obliku podsea na ogromni orah sa velikim brojem brazda i izboranom povrinom. Mozak mukarca u proseku tei g , a ene g. Mozak je izgraen od vie od 10 miliona neurona, od kojih je svaki manji od take na kraju ove reenice.

U centralnom delu svakog neurona se nalazi nukleusni centar ili jedro, kontrolni centar elije, debela vlakna, akson i mnogo delikatnih vlakana koji se nazivaju dendriti. Aksonima su modane elije povezane sa ostatkom tela, a dendritima sa uspostavlja komunikacija izmeu neurona. Prednji ili veliki mozak telencephalon U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najvie progresivno evoluirao.

Njegova primarna funkcija je centar ula mirisa i to on obavlja kod niih kimenjaka. Kod viih kimenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra vie nervne delatnosti. Nervne elije se kod viih kimenjaka nalaze u povrinskom sloju sive mase modanoj kori, dok nastavci nervnih elija grade unutranjost mozga belu masu.

Modana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti. Kod veine kimenjaka povrina velikog mozga je glatka; meutim, kod viih sisara, posebno oveka, ona je uveana pojavom brazda i nabora.

Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa razliitim, tano odreenim funkcijama. Tako se u potiljanoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoonoj je centar za sluh itd. Poto se nervna vlakna ukrtaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kimenoj modini, to desna polovina mozga kontrolie levu stranu tela i obrnuto.

Najveu povrinu kore zauzimaju tzv. U njima su smeteni neuroni koji ostvaruju vezu izmeu drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihikih funkcija, uenja, logikog miljenja. Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane.

U njemu lei trea modana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, lezda sa unutranjim luenjem. Na donjoj strani, podu komore, oznaenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupenje infundibulum koje je u vezi sa hipofizom.

Hipotalamus je vrlo znaajan refleksni centar koji kontrolie temperaturu tela, rad unutranjih organa, krvni pritisak, san, oseaj gladi, ei, straha, besa.

Naroito jako je razvijen kod niih kimenjaka. Jednom uzdunom brazdom podeljen je na dva dela, samo kod sisara postoji i poprena brazda koja ga deli na etiri renja. U srednjem mozgu nema komora ve se nalazi Silvijusov kanal koji povezuje treu i etvrtu komoru. Du njegove osnove teku snopovi vlakana koji povezuju prednji mozak sa produenom modinom i malim mozgom.

Mali mozak cerebellum Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i srednji deo. Mali mozak je centar ravnotee i miine koordinacije pa je njegova veliina proporcionalna pokretljivosti ivotinje. Naroito jako je razvijen kod ivotinja koje se brzo i okretno kreu kod riba su to npr. Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen.

Siva masa je smetena u perifernom delu kori , dok se bela nalazi u unutranjosti. Kod sisara dolazi do jakog nabiranja malog mozga pa bela masa zalazi izmeu nabora sive mase, to na poprenom preseku izgleda kao razgranato drvo. Usled toga se vrlo esto naziva drvo ivota. Produena modina medulla oblongata To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kimenu modinu.

U njoj se nalazi etvrta komora iji je krov jako tanak, ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalaze: nervna vlakna koja povezuju produenu modinu sa prednjim delovima mozga; nervni centri za: disanje, rad srca, irenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje, povraanje.

Takoe kod oveka produena modina gradi pod etvrte modane komore. Modane komore Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proirenja modane komore, koje su meusobno povezane i nastavljaju se u kanal kimene modine.

U velikom mozgu se nalaze I i II modana komora u svakoj hemisferi po jedna , osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna.

III modana komora nalazi se u meumozgu, a IV je smetena u zadnjem mozgu zadnji mozak sainjavaju mali mozak, produena modina i kod oveka i modani most.

IV komora se nastavlja na kanal kimene modine. Moete pogledati animaciju o delovima mozga tako to ete kursor staviti na deo mozga koji Vas interesuje.

Mozak prima poruke od ulnih organa - oiju, uiju, nosa, jezika i koe, kao i od niza receptora u miiima i senzorima temperature krvi. Oni se ponaaju poput ureaja za unos informacija u komjuter. Ove informacije putuju do specijalnih prijemnika, odnosno senzora, smetenih u hemisferama mozga. Poruke, koje alju nervi, su poznate kao impulsi. Oni u mnogome podseaju na elektrine signale u strujnim kolima u okviru kompjutera.

Svaki neuron je slabo naelektrisan, ak i onda kada se ne koristi i to zahvaljujui naelektrisanim hemijskim supstancama u eliji i oko nje. Svi impulsi su identini. Svaki deo mozga tumai poruke na osnovu toga koliko ih primi u odreenom trenutku. Mozak odreuje koje su poruke od vee vanosti za telo. Za razliku od kompjutera kojeg moemo iskljuiti, mozak je uvek aktivan. Kao i u sluaju hemijskih supstanci u vezi sa nervnim impulsima, mozak upravlja i specifinim hemijskim "kuririma" koji prenose poruke, poznatim kao hormoni.

U telu postoji vie od 30 razliitih hormona koje proizvode endokrine lezde, kao to su pankreas, titna lezda, jajnici i testisi. U svrhu dostave poruka ove lezde oslobaaju hormone u krvotok, ali i vre kontrolu aktivnosti onih organa kojima su te poruke upuene. Dok se nervni impulsi kreu i deluju brzo, hormoni dovode do sporih i dugoronih promena kao to su rast, razvoj organa za razmnoavanje, uvanje i iskoritavanje energije koja se dobija iz hrane.

Sve endokrine lezde su pod uticajem hipofize. Ova lezda veliine graka, koja se nalazi na korenu mozga, funkcionie poput sistemskog softvera ili glavnog programa kompjutera. Ona usmerava druge lezde tako to oslobaa hormone koji pokreu ili zaustavljaju njihovo delovanje ili pak pojaavaju ili smanjuju njihovu aktivnost. Hipofizu kontrolie hipotalamus koji se nalazi na mozgu. On deluje 24 h dnevno, nadzirui i reguliui sve to ulazi u organizam. To je i izvor oseaja gladi, ei, sna, emocija.

Hipotalamus i hipofiza su samo dva organa za prikazivanje podataka ija funkcija se moe uporediti sa funkcijom monitora ili tampaa na kompjuteru. Ostali glavni aparati, koje mozak koristi za prikazivanje poruka, su miii. Pod uticajem "motornih" zona u mozgu miii ine da se telo pokree. Kimena modina medulla spinalis Zadnji deo nervne cevi, kimena modina, predstavlja cilindrini stub nervnog tkiva, dugaak oko 40 cm, prostire se celom duinom tela od mozga do sedalnog dela.

Idui ka zadnjem kraju tela ona se suava, ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kimene modine polaze nervi koji su segmentalno rasporeeni ima ih onoliko koliko i kimenih prljenova. Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra.

Siva masa na poprenom preseku daje oblik slova H, naime, ona obrazuje jedan par lenih i jedan par trbunih rogova. Sa lenih rogova polaze senzitivna, a sa trbunih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kimene modine sjedinjuju u zajedniki nerv.

Belu masu ine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadraaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kimena modina je prema tome sprovodnik nadraaja u pravcu mozga uzlazna nervna vlakna kao i impulsa koji se alju od mozga silazna vlakna. Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse, odnosno, kimena modina vri kontrolu prostih refleksnh radnji. To se postie neuronima ija vlakna se prostiru na kratkim razdaljinama uz i niz kimenu modinu, kao i pomou interneurona koji prenose poruke direktno izmedu senzorskih i motorikih neurona.

Ako, na primer, sluajno stavimo ruku na vrelu ringlu, receptori bola u koi alju poruke putem senzorskih vlakana do kimene modine. Neke od ovih poruka se odmah prenose neuronima do motorikih neurona koji kontroliu pokrete miia ruke i ake, te brzim, "automatskim" pokretom povlaimo ruku.

Druge poruke idu uz kimenu modinu i prenose se pomou neurona do motorikih neurona koji kontroliu pokrete vrata. Na ovaj nain, glava se odmah okree u pravcu izvora bola. Naredne poruke se alju do mozga i izazivaju svesni oseaj vreline i bola. Modanice i likvor CNS je obavijen vezivnim opnama modanicama kojih kod sisara ima tri: 1. Prostor izmeu modanica je ispunjen likvorom cerebrospinalna tenost tako da ceo CNS pliva u tenosti i na taj nain se titi od udara o tvrdu povrinu lobanje i kimenih prljenova.

Krvni sudovi mozga kod oveka Delovi mozga dobijaju arterijsku krv preko arterijskog estougaonika circulus arteriosus cerebri. Na bazi mozga njega grade: - prednja modana arterija a. Prednja i srednja modana arterija su zavrne grane unutranje karotidne arterije.

Spoljanja karotidna arterija daje zavrnu granu koja ishranjuje modanice i naziva se srednja modanina arterija a. Sva krv mozga se iz lobanjske duplje prikuplja venskim sinusima. Zidove ovih sinusa gradi tvrda modanica pa su vrsti i nerastegljivi, neelastini.

Van lobanje se sinusi produavaju u unutranju jugularnu venu v. Evolucija nervnog sistema Najprostiji tip nervnog sistema, mreast difuzan javlja se prvi put kod arnjaka i rebronoa. Suneri, najprimitivnije vieelijske ivotinje, nemaju diferenciran nervni sistem ve kod njih sposobnost nadraivanja i kontraktilnosti imaju samo epitelijalne elije koje se nalaze oko pora. Documentos semelhantes a Biologija Nervni Sistem Lekcija 7.

ELLIOTT BRESLER SWITCHCRAFT PDF

Periferni nervni sistem

.

INTIMACY TRUSTING ONESELF AND THE OTHER BY OSHO PDF

Lutajući živac

.

ESPALHAMENTO COMPTON PDF

Moždani živci

.

DRUPAL 7 UBERCART TUTORIAL PDF

Biologija Nervni Sistem Lekcija 7. Razred

.

Related Articles